5 Simple Techniques For Sta je Zen Budizam?!
Kad god se zapitamo za autentičnost određenog učenja. Čvrsto se držimo Budinog saveta koji je dao svojoj pomajci:
Tvoj um je zastrašujuće mesto i ako mu dopustiš da luta to nije dobra ideja. Naravno da treba razmišljati, ali tako da kontrolišeš svoje misli.
Pre dvadesetak godina grupa pojedinaca iz Srbije zainteresovala se za izvorno Budino učenje i od tada do danas rade na promovisanju proverenih budističkih tehnika i metoda razvijanja unutrašnjeg mira i harmonije, sa posebnim naglaskom na vrlini, meditaciji, mudrosti i saosećanju.[26]
Prevarićete se ako pomislite da religije moraju imati još nešto zajedničko osim toga što se bave davanjem jednog odgovora na pitanje postojanja. Ukoliko se radi o sadržini religije, ne postoji nikakvo jedinstvo; naprotiv, postoje dva suštinski suprotna odgovora, koji su već ranije pomenuti u vezi s pojedincem: jedan odgovor jeste — vratiti se get more info prečovečanskom, presvesnom postojanju, ukinuti razum, postati životinja, i tako se ponovo sjediniti s prirodom. Oblici u kojima se ova želja izražava mnogobrojni su. Na jednom polu su pojave kakve nalazimo u nemačkim tajnim družinama berserkera (doslovno: medveđe košulje) koji su se identifikovali sa medvedom; u tim udruženjima mladić je tokom svog posvećenja morao da »preobrazi svoju ljudskost napadom agresivnog i zastrašujućeg besa, koji ga je poistovećavao sa pobesnelom krvožednom zveri«.9 (Da ova tendencija vraćanja prečovečanskom jedinstvu s prirodom nipošto nije ograničena samo na primitivna društva postaje jasno ako povežemo »medveđe košulje« i Hitlerove (Hitler) »mrke košulje«. Dok su veliki deo pristalica Nacionalsocijalističke stranke sačinjavali svetovni, oportunistički, bezobzirni, vlastoljubivi političari, junkeri, generali, poslovni ljudi i birokrati, jezgro — oličeno trijumviratom Hitler, Himler (Himmler), Gebels (Geobels) — nije se bitno razlikovalo od primitivnih »medveđih košulja« koje je gonio »sveti« bes i želja da uništavaju — konačno ispunjenje njihove religiozne vizije.
Zbog toga će dva promatrača koja gledaju isto stablo s različitih strana imati različite predodžbe tog stabla. Nadalje, te će predodžbe biti obojene onim što se želi vidjeti, odnosno onim čemu netko daje prioritet. Subjektivni um, dakle, ne daje točnu sliku stvarnosti.
Ona su i danas jedan od najstarijih tekstualnih izvora budizma i svjedoka razvoja zajednice. Redovnička je zajednica do današnjih dana u većini budističkih kultura ostala temeljem i čuvarem religije.
Keisaku, "šfaucet pažnje", u japanskoj soto zen školi. Nasilje je primenjivano nad ženama jednako kao i muškarcima. Zen tradicija beleži priču o monahinji Gišo, koja se zaredila kad joj je bilo deset godina.
Postoji još jedan način upotrebe pojma svesno koji ponekad dovodi do zabune. Svest se poistovećuje sa intelektom koji razmišlja, a nesvesnost — sa nesmišljenim iskustvom. Naravno, ne može se zameriti ovakvoj upotrebi pojmova svesno i nesvesno, ukoliko je značenje jasno i ne brka se sa druga dva. Ipak, ovakva upotreba nije baš srećna; naravno, intelektualno razmišljanje uvek je svesno, ali sve što je svesno nije i intelektualno razmišljanje.
Ipak, u praksi se može zamijetiti dosta tih formalno odbačenih postupaka koji se potom pokušavaju racionalizirati i interpretirati na način koji bi ih trebao uvrstiti u dva navedena.
Mondo je razgovor u četiri oka između učitelja i učenika zen budizma. U nekim školama zen budizma zahtijevao se tijekom mondoa neposredan odgovor dat bez razmišljanja. Kroz mondo učitelj provjerava je li učenik dosegnuo spoznaju.
Nakon probuđenja, prvo je otišao u Varanasi, da bi onoj petorici prosjaka s kojima je živeo tokom šest godina asketskog života, u Jelenjem parku održao svoju prvu besedu o četiri plemenite istine; ona je postala poznata kao „Beseda o pokretanju točka darme“. Saslušavši ga i poverovavši mu, postali su njegovi prvi sledbenici. Posle prve propovedi, zajednica obraćenih spektakularno je rasla, privlačeći sveštenike, kraljeve i askete. Narednih 45 godina Buda je propovedao po severoistočnoj Indiji. Indijski budizam, zajedno sa drugim rastućim asketskim pokretima, bio je izazov samodopadljivom i stratifikovanom induskom društvu.[thirteen]
Ako bi se ta pretpostavka pokazala točnom religijske bi tradicije kojima uz đinizam, neke izumrle i neke hinduizirane (npr. samkja, a sve više i đinizam gubi granicu prema hinduizmu) pripada i budizam mogli smatrati izvorom tih doktrina.
direktnim uvidom, predstavljaju suštinu budističkog učenja i prakse. Smatra se da je upravo ovo bila tema prve propovedi koju je Buda održao nakon što je doživeo probuđenje.
Potpuno ostvarenje treće plemenite istine otvara put ka Nibbani (sanskrit: nirvana), transcendentnoj slobodi koja predstavlja konačni cilj čitavog Budinog učenja.